Zrenjaninska „deindustrijalizacija“
Kako postati bogat sa malo godina i novca ?
U autorskom tekstu Milena Prstojević, odbornik SDP - Ravnopravnost u Skupštini grada Zrenjanina, objašnjava tešku situaciju u privredi ovog grada i ukazuje na ogroman broj nepravilnosti, i slučajeva nepoštovanja zakona i prava radnika prilikom privatizacije pojedinih preduzeća. Milena Prstojević skreće pažnju da je oglušivanje vlasti na velike probleme radnika u ovom gradu nedopustivo, i apeluje na sve državne institucije da shvate „da EU ne trebaju prevaranti“ i nada se da će „ naši vlasnodršci početi ovakvo bezakonje da kažnjavaju, jer je to jedan od velikih uslova za stvaranje normalne i demokratski usmerene države“.
Nad Zrenjaninskim Ipokom u aprilu 2006. godine stečaj pokreće ,,Rokšped’’ Antona Stanoja, DOO ,,,Tabako’’ i ,,Agrokop’’ Zorana Ćopića.
Ove tri kompanije kao većinski vlasnici Zrenjaninskog ,,Banat semena’’ nude preko te svoje kompanije reorganizaciju ,,Ipoka’’. Reorganizacija traje od februara 2007. godine do septembra 2009. Svo vreme reorganizacije ,,Ipoka’’ ponuđač reorganizacije, duguje radnicima doprinos za PIO.
Po programu reorganizacije ponuđač je bio u obavezi da uloži 120 miliona dinara i novu energanu, međutim u reorganizaciju kreće sa 67 miliona dinara novcem AD,,Ipoka’’ u stečaju (novac preostao od prebijenog dugovanja i potraživanja, a u korist Ipoka). Svo vreme reorganizacije to prati stečajni upravnik i stečajno veće bez obaveza prema radnicima (kažu sve je to u okviru zakona).
Po isteku reorganizacije koju je Zrenjaninsko stečajno veće proglasilo kao uspešno, iako već u decembru 2009. godine se uzima kredit od 5 miliona 400 000 eura od AIK-Banke ne ulaže ništa u ,,Ipok’’ iako ga je kompletno stavio pod hipoteku, tako da danas dugovi ,,Ipoka’’ premašuju njegovu vrednost, a postavlja se pitanje koji je smisao ovog stečaja kada su dugovi danas veći no pre uvođenja stečaja.
Radnici odlično znaju da to je oduzimanje njihovog akcijskog kapitala koji su godinama stvarali, a u privatizaciji se to namerno obezvredilo za interes pojedinaca u sprezi sa vlašću. Smisao stečaja je suspendovanje kolektivnih ugovora i oslobađanje balasta radnika bez ikakvih obaveza i socijalnog programa.
Niko od radnika bez obzira na vapaj institucijama za pomoć nije ostvario ništa i logičan je zaključak da se štite moćnici, a ne građani. Kao posledicu toga dobili smo u privatizaciji vlasnike sumnjivog kapitala ili praznih kofera tzv tašna-mašna firme, a kofere su napunili pljačkajući naše fabrike i perući ,,prljav novac’’.
Veliko je čuđenje da bilo ko uopšte može ovo da podvede u zakonske okvire. Na žalost pored svih informacija na medijima umešanosti Šarića u privatizaciju ,,Ipoka’’ na Skupštini 10.juna ove godine, 70 odsto akcijskog kapitala koje je pripadalo ,,Banat semenu’’ kupuju dve firme Zorana Ćopića.Naravoučenije iz ovoga je ,,ko započne red je i da završi zar ne?’’
Mračni primerprivatizacije Zrenjaniske IM,,Bek’’ nekada moćne klanične industrije izvoznika za Ameriku, Rusiju, Irak, Iran.. primer je da kada država donese i dobar zakon, pojedinci iz istog tog državnog aparata ga ne poštuju čineći usluge budućim gazdama. Naime, vlada je donela zakon da kome je poništena privatizacija ne može naredne tri godine da učestvuje, niti članovi uže porodice u kupovini preduzeća, ali ako ne može on, kao što je slučaj sa porodicom Beštić, može neko drugi u njihovo ime pa makar to bio i šofer. Pa onda njega oterate u stečaj dok on i ne ulazi u fabriku koju je kupio pružajući vreme da se otkupe potraživanja dovoljna za dizanje stečaja što se i dešava u Zrenjaniskom ,,Beku’’ za nepunu godinu od privatizacije.
Dobar je zakon, ali je Beštićima ovako kroz stečaj još bolje, jer će umesto 70% kapitala postati 100% vlasnici bez radnika i socijalnog programa. Veoma interesantno, kako sa 30 i koju godinu života možeš postati vlasnik jednog veoma moćnog giganta.
Na sva upozorenja radnika da se kupac uopšte ne pojavljuje i ne pokreće proizvodnju iako ga kupoprodajni ugovor na to obavezuje šofer je dobio naknadne rokove a Beštić otkupljivao potraživanja i pripremao stečaj da izigra i državu i radnike. Prilikom raskida ugovora dobili smo smernice od tada novopostavljene direktorke Julijane Vučković da za to što se proizvodnja Bekovih proizvoda odvijala nesmetano u I.M. ,,Zlatibor čajetina ’’ dok je ,,Bek’’ bio u stečaju podnesemo UBPOK-u i da je taj kupoprodajni ugovor trebalo mnogo ranije raskinuti- pre stečaja ali ona nije bila na čelu centra za kontrolu privatizacije.
Prijave smo podneli ali nema dovoljno dokaza kaže Zrenjaninsko tužilaštvo, a pokazali smo i robu kao dokaz, proizvedenu na Čajetini,čudno zar ne?
Ovo su samo dve firme Zrenjaninske pljačkaške privatizacije pa onda reorganizacije od prodaje sopstvene imovine, pa je tako Zrenjaninski ,,Bek’’ Vladan Beštić sa svojim povezanim firmama reorganizovao u klanicu bez sopstene klanice.
Posle ,,uspešne’’ reorganizacije sad ima radnike volontere i sve u okviru zakona.
Da je vratio na posao sve stare radnike ja bih sada bila sa 32 godine radnog staža ,,baba volonterka’’. A sve opet da u okviru zakona opljačka i državu i radnike. Često se pitam da li njegovo ime koje nosi Vlada a ne vlada prava vlada, zato je potrebno da se vlada koja vlada vrati na široki put sa ove stranputice srešće tamo svoje građane unesrećene i opljačkane od kojih se otuđila.
Tačno je da put za EU nema alternativu, bez novih ideja, inicijativa, ulaganje u institucije koje treba časno da obavljaju svoj posao bez kriminala i prevara to je pravi put.
Sa ovakvim ,,biznismenima’’ kao što su kupci većine fabrika (čast izuzecima) sigurno nećemo. EU ne trebaju prevaranti koje će duboko verujem i naši vlasnodršci početi da kažnjavaju - to je jedan od velikih uslova za stvaranje normalne i demokratski usmerene države.
